Izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, podignuta je granica, tačnije broj godina za starosnu penziju i onima koji ostvaruju pravo na beneficirani radni staž. Pravilnik koji utvrđuje kome i koliko se uvećava staž nije promenjen, tako da beneficije neće biti ukinute. Oni koji su zahvaljujući beneficijama odlazili u penziju sa 53 godine, penzionisaće se dve godine kasnije. To su, recimo, radnici na površinskim kopovima rudnika. Ovoj promeni oni se ne raduju. Rudari rade težak posao koji značajno utiče na njihovu radnu sposobnost, naročito pri kraju radnog veka. Bitno je da promene zakona neće uticati na one koji za godinu rada dobijaju 18 meseci staža. Tako će, na primer, balerine, rudari u podzemnoj ekspolataciji, piloti, i dalje odlaziti u penziju sa 50 godina. Izmenom ovog zakona nijedno mesto nije izgubilo beneficiju, samo su pooštreni uslovi za odlazak u starosnu penziju.
Beneficirani radni staž u Srbiji ostvaruje više od 100.000 ljudi. Promene zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju neće uticati na one koji za godinu rada dobijaju 18 meseci staža. Rudari u podzemnoj ekspolataciji, piloti, balerine i dalje će odlaziti u penziju sa 50 godina.
Izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, podignuta je granica, tačnije broj godina za starosnu penziju i onima koji ostvaruju pravo na beneficirani radni staž. Pravilnik koji utvrđuje kome i koliko se uvećava staž nije promenjen, tako da beneficije neće biti ukinute.
Oni koji su zahvaljujući beneficijama odlazili u penziju sa 53 godine, penzionisaće se dve godine kasnije. To su, recimo, radnici na površinskim kopovima rudnika. Ovoj promeni oni se ne raduju.
"Trebalo bi ljude koji su došli na tu ideju dovesti na kopove u zimskom periodu ili u periodu kada su velike kiše, da vide tada kakavi su uslovi na kopovima, da ne pričamo o trećoj smeni", kaže Goran Gajević, bagerista.
Direktor privrednog društva "Teko" u Kostolcu Dragan Jovanović kaže da rudari rade težak posao koji značajno utiče na njihovu radnu sposobnost, naročito pri kraju radnog veka.
Bitno je da promene zakona neće uticati na one koji za godinu rada dobijaju 18 meseci staža. Tako će, na primer, balerine, rudari u podzemnoj ekspolataciji, piloti, i dalje odlaziti u penziju sa 50 godina.
Radoje Savićević iz Ministarstva rada i socijalne politike kaže da izmenom ovog zakona nijedno mesto nije izgubilo beneficiju, samo su pooštreni uslovi za odlazak u starosnu penziju.
"Da bi jedno mesto izgubilo eventualno status mesta na kaome se računa beneficirani staž potrebno je da uslovi rada, odnosno procesi tehnologije budu u toj meri poboljšani da ne postoje više štetnosti", objasnio je Savićević.
Pravo na beneficirani radni staž u Srbiji ostvaruje više od 100.000 ljudi. To pravo su stekli jer rade poslove koji ugrožavaju zdravlje.
"Osnovni podatak je da se poboljšaju uslovi rada na svakom radnom mestu, da se svako radno mesto učini što bezbednijim", kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada.
Prema njegovim rečima, neophodno je da se povede računa o zdravlju radnika i da se redovno vrše pregledi.
Interesantno je da beneficirani radni staž u Americi i zemljama Zapadne Evrope ne postoji. Tamo je ovo je rešeno tako što radnici koji bi mogli da ostvare ovo pravo, primaju veću platu, mogu ranije da se penzionišu, a i penzija im je veća. U Srbiji se prema rečima nadležnih ovakve promene neće desiti.